Rokoko

Francuska XVIII veka definisana je dugogodišnjom tradicijom. Monarhija je nastavila svoju dominaciju pa su politika i praksa ancien règimea potrajale tokom cele vladavine Luja XV i njegove uticajne ljubavnice madam De Pompadur. Francusko plemstvo je povratilo svoje slobode pa se tokom duge vladavine Luja XV trudilo da učvrsti svoju moć. Bogatstvo je, međutim, došlo u ruku manjeg broja povlašćenih pa je celo to razdoblje obeleženo dubokim jazom između bogatih i siromašnih, između plemstva i seljaštva.

Stil rokokoa pojavio se u XVIII veku delimično kao reakcija na ogromna, dinamična i mračna ili snažno obojena dela nastala tokom XVII veka. Svojim pastelnim bojama, malim formatima i fino izvedenim figurama i ambijentima, umetnost rokokoa bila je odraz frivolnosti i rasipništva u kojima je plemstvo uživalo. Ti pripadnici imućnih društvenih slojeva uživali su u gradnji elegantnih palata u Parizu, nazvanih hotels pa su, da bi mogli da ukrase i opreme svoje nove domove, počeli uveliko da naručuju umetnička dela. Kao mesta u čijim su se salonima okupljali pripadnici intelektualne i finanskijske elite, hotels su se razmetali svojim raskošnim enterijerim pastelnih boja, ukrašenim intimnim i ljupkim slikama i skulpturama koje su prizivale zabavu i bezbrižnost po ukusu njihovih aristokratskih naručioca. Zbog svoje ljupkosti i privlačnosti, rokoko je postao omiljeni stil širom Evrope pa se njegov trajni uticaj osetio i u Engleskoj i u srednjoj i zapadnoj Evropi.

Ljudi se sve više oduševljavaju idejom o “jednostavnom čoveku” koji živi u idealizovanoj prirodi. Umetnici obrađuju romantične teme, teme ljubavi i rastanka, romantičnim sastancima i ljubavnim sanjarenjima. Ovaj period se povezuje sa Francuskom, ali je imao i šire uticaje, naročito na Englesku. Evropska kolonizacija Novog sveta se nastavlja i u XVIII veku. Ratovi oslabljuju državne kase, ali vojnici šalju perija, dragulje i metale iz novoosvojenih kontinenata koji se uključuju u umetnička dela. Te nove i strane zemlje postaju nova tema umetnosti prikazivane u imaginarnim i alegorijskim slikama.
Uspon estetike, kategorija filozofije koju promoviše Imanuel Kant, koji je tvrdio da ljudi imaju sposobnost ocenjivanja lepote. U Londonu kreće razvoj pozorišta.
Aristokratija ponovo raste, i napušta se život u Versaju. Umesto da se vrate svojim dvorčevima, odlučuju se za život u Parizu, u kojem grade otmene gradske kuće “hotels” koja se razvijaju u društvene centre. Male intimne sobe u skolpu hotela su nazvani saloni koja su služila za neformalna intelektualna i zabavna okupljanja.

Francuska: Uspon rokokoa

Uspon rokokoa u Francuskoj donekle se podudara sa jačanjem moći plemstva, njegovih glavnih pokrovitelja. Slike Žan-Antoana Vatoa uspešno dočaravaju optimizam njegove klijantele pa je zahvaljujući njemu rokoko stekao status visoko poštovaog stila. On je začetnik nove slikarske kategorije poznate kao  fete galante (otmena svečanost ili zabava), a njegovi suptilno gradirani tonovi pomogli su da se učvrsti nadmoć “rubensovaca” koji su se zalagali za boju nad “pusenovcima” koji su prednost davali crtežu. Fransoa Buše i Žan-Antoan Fragonar nastavili su tu tradiciju na svojim senzualnim, alegorijskim portretima i pejzažima. Skulptura takođe otelovljuje sklonost rokokoa ka čulnosti i intimnosti. Ipak rokoko najviše dolazi do izražaja u elegantnim enterijerima hotela preko kojih je njegov uticaj osvojio evropsko plemstvo i visoku buržoaziju.

download  maxresdefaultdownload-1

Žan-Antoan Fragonar- Ljuljaška 1767

lembarquement_pour_cythere_by_antoine_watteau_from_c2rmf_retouched
Žan-Antoan Vato, Hodočašće na Kiteru, 1717, Luvr, Pariz