Renesansa u severnoj Evropi

Umetnost severne Evrope XV veka, ma koliko zavisila od prošlosti, duboko se razlikuje od umetnosti ranijih vekova. Iz sačuvanih gotičkih oblika, toliko omiljenih plemstvu u izradi knjiga i skupocenih predmeta, proizašao je novi oblik umetnosti izrađivan u mediju uljane tehnike. Slike Robera Kampena, Jana van Ajka i Rodriga van der Vajdena posebne su ne po materijalima, već po veštini kojom svaki od tih slikara beleži svet prirode kako bi povećao posmatračev duhovni doživljaj. Revolucija u likovnim umetnostima koju su predvodili ti umetnici proširila se severnom Evropom i zahvatila mnogo različitih medija. Ako smatramo da je XV vek  u Evropi bilo razdoblje umetničkog procvata koje je imalo veliku važnost za budućnost, onda to razdoblje treba nazvati renesansom.

Dvorska umetnost: Međunarodna gotika

Međunarodna gotika, koja je proizašla iz francukog gotičkog stila, ali i sa stilskim obeležjima drugih delova Evrope, bila je najomiljenija mecenama na kraljevskim dvorovima. Plemići su naručivali luksuzne predmete zasnovane na tradiciji gotičke umetnosti, ali ulepšane realističnim pojedinostima. Ta dela, najomiljenija aristokratiji, često sadrže složene i učene prikaze. Zahvaljujući međunarodnim vezama među pokroviteljima umetnosti taj stil proširio se po evropskim dvorovima.

 

Gradska središta i nova umetnost

Umetnici u gradskim središtima južne Nizozemske razvili su, s druge strane, tehnike i stilove kojima su beležili svet prirode i stvarali verske slike koje su direktno govorile o naručiocima srednjeg staleža. Na tim slikama, slikanim samo uljem na dasci, sveti likovi nalikovali su običnim ljudima, s telima koja imaju obim i težinu i koja živo izražavaju ljudska osećanja. Portreti su pažljivo beležili lica pokrovitelja. Pojedinosti ambijenata i odeće doprinose realističnom utisku tih slika, ali imaju i simbolično značenje.

Umetnost kraja XV veka u Nizozemskoj

Novi stil slikanja proširio se celom Nizozemskom, a do 1500. godine uticao je na umetnike koji su se bavili i drugim oblicima umetnosti kao što su iluminarni rukopisi, tapiserije i skulpture. Iako su dvorovi i dalje davali prednost luksuznim predmetima, slike su dobijale na ugledu i imale su sve više pokrovitelja. Međunarodni trgovci kupovali su slike koje su prikazivale pokrovitelje umetnosti u bliskom dodiru sa svetim osobama. Ta dela izražavala su pobožnost svojih pokrovitelja, ali su koristila i njihovim društvenim ambicijama.

Rober Kampen. Oltar Merod (1425-1430)
Hubert i Jan van Ajk- Ganski oltar- zatvoren. Završen 1432. godine

 

Hubert i Jan van Ajk- Ganski oltar- otvoren
Jan van Ajk- Čovek s crvenim turbanom, 1433
Jan van Ajk- Portret Arnolfinijevih, 1434
Hijeronimus Boš- Vrt uživanja, 1480-1515

U XVI veku severna Evropa trebalo je da asimiluje slom tradicionalnih vrednosti i poplavu inovacija sa svih strana.  Upoznavanje sveta proširivalo se istraživanjima i kolonizacijom Azije i Amerike. Katolički verski poredak doveden je u pitanje i srušen. Zacrtane su političke granice i osnovane nacije. Naučnici i humanisti razvijali su nove ideje o vasioni i čovekovom mestu u njoj. Prethodni način bogaćenja ustupili su mesto kapitalističkoj propovedi. A likovni umetnici osećali su potrebu da reaguju na novi vizuelni jezik koji se razvijao u Italiji.

Nizozemska: svetsko tržište

Naturalizam koji odlikuje nizozemsku umetnost XV veka polazište je stilova XVI veka. I ovde je uticaj reformacije bio važan jer su posledice bile ikonoborstvo i politička podeljenost između severne i južne Nizozemske. Dok su neki umetnici u katoličkoj južnoj Nizozemskoj i dalje izrađivali religiozne umetničke predmete po porudžbini, mnogi umetnici odlučili su se da prodaju svoja dela na otvorenom tržištu. Isticale su se nove teme, na primer pejzaži, mrtve prirode i žanr prizori, a umetnici su počeli da se obraćaju širem krugu klijenata. Humanizmom nadahnute teme mogle su da se izražavaju stilovima koji su se napajali na italijanskoj renesansi ili, u Brojgelovom slučaju, na stilu duboko ukorenjenom u domaćoj nizozemskoj tradiciji.

Piter Brojgel Stariji- Seoska svadba, 1568.
Piter Brojgel Stariji- Povratak lovaca, 1568
Piter Brojgel Stariji – Slepac vodi slepca, 1568

Štamparstvo i grafičke umetnosti

Nova tehnologija štamparstva nastala u severnoj Evropi doprinela je širenju varijacija nizozemskog realizma. Za rane otiske na dasci i rane gravire karakteristično je preuzimanje slikarskih motiva i kompozicija koje je potom trebalo prilagoditi u strogo linearnoj koncepciji. Do kraja veka, međutim, štampari su već tako vešto izrađivali originalne komposicije da su se već mogli nadmetati sa slikarskim realizmom.

Reformacija je snažno delovala na nemačka govorna područja u Evropi. Odbojnost nekih protestantskih vera prema likovnom prikazivanju doprinela je ikonoborstvu i smanjenju broja porudžbina za dela religijske umetnosti. Tamo gde je katoličanstvo prevagnulo, umetnici su stvarali verske slike koje su se napajale na severnoevropskoj tradicijirealizma izloženog uticajima italijanske umetnosti. Direr je najvažniji nemački renesansni umetnik zbog toga što je snažno stopio severnoevropske uticaje s italijanskim tradicijama, zbog svoje predanosti idealu umetnika kao intelektualca i zbog svog majstorstva u tada omiljenom mediju- grafici, koja je postala uticajna po čitavoj Evropi. Grafike su takođe pomogle širenju reformatorksih ideja. U nedostatku crkvenih narudžbina umetnici su se specijalizovali u svetovnijim temama kao što su pejzaži, klasična mitologija i portreti.

Albert Direr- Adam i Eva, 1504.
Albert Direr- Melanholija I, 1514

 

Albert Direr- Četiri jahača apokalipse, 1498.
Albert Direr- Autoportret, ulje na dasci, 1500