Drevna umetnost Bliskog istoka

Poslednje četiri hiljade godine pre nove ere na plodnoj mesopotamijskoj zemlji i susednim teritorijama u zapadnoj Aziji nastale su i nestale mnogobrojne civilizacije. Karakter njihove umetnosti, međutim, ostao je iznenađujuće nepromenjen. Umetnici i graditelji bili su unajmljivani da izraze moć bogova i vladara. Stvorili su brojne spomenike, od veličanstvenih hramova i palata do reljefa i nezavisnih statua, dela koja su često zaprepašćujuće velika, a ponekad sitna i složene izrade kao na primer pečatni valjci i predmeti od skupocenih metala, slonovače i kamena. Oni su takođe istraživali rafinirane strategije pripovedanja priče i vođenje posetilaca kroz prostor.  Mesopotamska umetnost izvrsno je obaveštena zahvaljujući stalnom protoku ljudi, predmeta i ideja koji su obeležavali to doba. Čak i danas, lišena svog kulturnog i političkog konteksta, ta je umetnost izuzetno snažna.

Sumerska umetnost

Sumerska umetnost i kultura postavile su uzor vizualne komunikacije koji su narodi kasnije doseljenji u Mesopotamiju prilagodili svojim potrebama. Sumerski zigurati nude impozantne i izdaleka vidljive platforme za verske građevine i rituale. Sačuvane sumerske statue pokazuju rafiniran, ali apstraktan pristup prikazivanju ljudskih likova, bilo da su klesane u tvrdom materijalu ili oblikovane i livene od mekših materijala. Skupoceni materijali od kojih su izrađivani predmeti za grobome sumerske elite izraz su veličine bogatstva i moći koje je ta elita uživala. Sumerski predmeti takođe otkrivaju zanimanje te kulture za pripovedanje priča na jasan način. Osim pismom, Sumeri su neke oblike svoje kulture zabeležili i izrezbarenim pečatima.

standard_of_ur_-_war
Kraljevska zastava iz Ura, prednja i zadnja strana. Oko 2600 godine pre nove ere. Britanski muzej, London

mozaik-od-lapis-lazulija-iz-ura-pronadjen-u-kraljevskoj-grobnici-u-tom-gradu-prikazuje-mirnodopski-zivot-670x284

Akadska umetnost

Akadsko carstvo je na svom vrhuncu obuhvatilo zemlje od Sumera preko Sirije do Ninive. Akadski vladari su usvojili obelžja sumerske umetnosti, ali su promenili repertoar motiva da bi stvorili sopstveni jezik moći; figuralni prikazi povezivali su se na sumerske preteče. ali su izražavali autoritativnu prirodu akadskih kraljeva. Jedno od najupečatljivijih sačuvanih dela predstavlja veličanstveni portret od bakra pronađen u Ninivi.

images
Glava akadskog vladara i Ninive, Irak. Oko 2250-2200 godina pre nove ere. Bronza. Irački muzej, Bagdad

Novosumerska obnova

Kada se trći milenijum pre nove ere približavao kraju, sumerski gradovi su počeli da se vraćaju sumerskom jeziku i da svoje stare umetničke tradicije pretapaju s akadskim. Gradnja velikih zigurata u počast domaćim bogovima bila je čin pobožnosti i moći. Sledeći primer Akađana, ti sumerski vladari su se trudili da sebe prikažu u trajnim materijalima i monumentalnim oblicima.

estado-actual-del-zigurat-de-ur
Veliki zigurat kralja Urnamua, Ur. Oko 2100 godine pre nove ere. Mukajir, Irak

Vavilonska umetnost

Posle razdoblja rata i nemira, zemlja se ujedinila pod vladavinom vavilonske dinastije. Najslavniji vladar tog doba bio je Hamurabi, koji je u sebi spojio vojničku hrabrost s poštovanjem sumerske tradicije. Najpoznatiji je po svom zakoniku, jednom od najstarijih sačuvanih pisanih pravnih spisa. U njegovo vreme grad Vavilon postao je kulturno središte Sumera.

28fc187852a425df7197173a5a65e518 code-of-hammurabi

Hamurabijev zakonik. Oko 1760. godine pre nove ere. Diorit, visina stele 2,1m. Muzej Luvr, Pariz

Asirska umetnost

Asirija je krajem prvog milenijuma pokorila južnu Mesopotamiju i proširila svoje granice, koje su se sada protezale od Sinajskog poluostrva do Jermenije. Tema asirske umetnosti jeste moć vladara, a utvrđeni gradovi i prostrane palate odražavaju njenu vojničku kulturu.  Masivne figure stražara štitile su te palate, a mnogobrojni reljefi na zidovima podrobno su pričali o kraljevim pobedama i vrlinama.

asurnasipal-ii-ubija-lavove
Reljef sa lovom na lavove, oko 645 godine pre nove ere. Britanski muzej, London

Novovavilonska umetnost

Stari grad Vavilon doživeo je kratak procvat pre nego što su ga osvojili Persijanci. Najpoznatiji novovavilonski vladar je Nabukodonosor II, kojem se pripisuju čuveni Viseći vrtovi. U to vreme sagrađeni kraljevski dvorac bio je ukrašen živopisnom gleđosanom opekom na kojoj je prikazana povorka stotina svetih životinja.

istar vavilon2 Kapija boginje Ištar iz Vavilona. Oko 575.godine pre nove ere. Državni muzej Berlin, Muzej umetnosti Bliskog istoka.

regionalna umetnost bliskog istoka

Uz niz mesopotamijskih kultura, u područjima preko Tigra i Eufrata razvijale su se i druge kulture. Među nosiocima tih kultura bili su i neki od onih koji su napadali i pobeđivali Mesopotamiju, dok su drugi bili trgovci. Dve različite civilizacije, hetitska i feničanska, cvetale su paralelno s mesopotamiskom i s njom se uzajano prožimale.

Iranska umetnost

Drevni Iran, na istoku od Mesopotamije, predstavljao je ulaznu kapiju za plemena koja su se tu nastanjivala. pa njegova umetnost odražava mnoga ukrštanja i preplitanja. Pod Kirom Velikim Persijanci su pokorili svoje susede i na kraju- u vreme vladavine Darija i njegovog sina Kserksa- ceo Bliski istok. Važno umetničko dostignuće drevnih Iranaca bila je veličanstvena palata u Persopolisu, koju će spaliti Aleksandar Veliki.

41 per01194894-004-5cf8b482  Darijeva i Kserksova dvorana za primanja. Oko 500 godine pre nove ere. Persopolis, Iran